I tako je Alojz jutros otišao da odabere doktora...

Podsetnik:
Po novom zakonu pacijent ima pravo da odabere doktora.
Ako ne odabereš doktora, ne možeš da overiš knjižicu.
Ako ne overiš knjižicu, problem na poslu.
Zar se to ne zove obaveza a ne pravo? (prim aut.)


Ušao ja tako međ` bacile i viroze.
Kažu idi na 4. sprat.
Popnem se... Čini mi se da na toj nadmorskoj visini ima više svežeg vazduha...
Pokucao i očekivao ovakav doček:


Mada, ipak, inače, međutim...

Tražili su mi karton.
Čudili se kako nemam isti i terali da se pismeno zakunem da ga nemam da bi mi otvorili novi.

Doktora nikada nisam ni sreo niti čuo šta o njemu.
Ni o jednom sa spiska, kad bolje razmislim.

Pitao sam da mi daju CV od svakog sa spiska, jer dotični nisu bili prisutni, a ja stvarno ne znam ni kako ljudi izgledaju, ali su me samo mrko pogledali i ostavili u neznanju.

Tako sam se ja vrteo sam sa sobom ali i sa njima oko te teme jedno 10 minuta...

Rekli mi da sam neozbiljan.
Ko bre neozbiljan! Mrtav sam ozbiljan!

Kad sam im dao još par šansi da ukapiraju o čemu ja to, morao sam da skratim priču... Ne vredi. Neće nikada ukapirati...

- Reko aj dajte mi nekog koga god.
- Ne možemo. Morate Vi da odaberete...
- Ali kako da odaberem kad ne znam koga biram?!

Ne mogu više...

Na delo je stupio pseudoslucajan broj izabran vrtenjem kažiprsta i polakim spuštanjem podlaktice prema papiru.

U stvari ni ne znam da li je doktor ili doktorka. Mrzi me i da pogledam u papir, neka to bude iznenađenje jednog dana.

Evo i pesmice koju posvećujem mom novom misterioznom doktoru: